Priština: Na Kosovu ne očekuju mnogo od sastanka Kurti-Vučić u Briselu

Poznavaoci kosovske politike i procesa dijaloga Kosova i Srbije ne očekuju konkretne rezultate od ovonedeljnog sastanka kosovskog premijera Albina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, 18. avgusta u Briselu, javlja Anadolu Agency (AA).

Godinu dana od poslednjeg na najvišem političkom nivou Kurti-Vučić, očekuje se da će stranke razgovarati o smanjenju tenzija koje su nedavno porasle između dve zemlje. Poslednji sastanak premijera Kurtija i predsednika Vučića održan je u julu 2021. Kurti i Vučić su se tokom prošle godine sastali dva puta, ali nijedan sastanak nije dao konkretne rezultate.

Lokalno srpsko stanovnistvo kamionima i teškom mehanizacijom blokiralo je 31. jula, na devet mesta puteve koji vode ka graničnim prelazima ka Srbiji, Jarinje i Brnjak na severu Kosova. Blokade su postavljene uoči početka primene recipročnih mera na srpske lične karte, te početka preregistracije ilegalnih srpskih tablica sa oznakama gradova na Kosovu na RKS tablice (Republika Kosovo).

Nakon tenzija zbog postavljenih barikada i konsultacija sa međunarodnim partnerima, Vlada Kosova se obavezala da primenu te dve mere odloži za 30 dana.

Univerzitetski profesor političkih nauka Dritero Arifi u razgovoru za Anadolu Agency (AA) izrazio je rezervu da će ovonedeljni sastanak imati neke veće rezultate. Arifi kaže da takav stav zasniva na činjenici da se "Evropska unija nije pripremila za ovako ozbiljan sastanak, nego je samo pozvala sastanak da bi se nekako stvorila slika da se mir i pregovori nastavljaju i da dve zemlje imaju dobre odnose”.

"U stvari, odnos između dve države nije dobar. Srbija je destabilizujuća u celom regionu, posebno na severu Kosova, gde je na neki način instrumentalizovala Srbe severa da propagiraju sopstvenu destruktivnu politiku prema Kosovu. Stoga ne očekujem ništa od ovog sastanka. Ako bude nečeg pozitivnog, to bi moglo biti načelno prihvatanje sporazuma za nestala lica, ako se to postigne to bi bila velika pobeda Kosova, ako ne, nastavićemo istim tempom sa jednim ili dva sastanka godišnje bez postizanja ničeg upravo zato što se EU ili facilitator ovog dijaloga nije pokazao mnogo ozbiljan“, kaže Arifi.

Arifi smatra da će se i posle ovog sastanka nastaviti ista politika, zato što se, kako kaže, primećuje da je politika reciprociteta Vlade Kosova po pitanju tablica i dokumentima probudila zapadni svet, a posebno EU, da shvati da se problem Kosova i Srbije mora rešiti što je pre moguće.

On kaže da mere koje je Vlada Kosova nameravala da počne da sprovodi 1. avgusta treba da se primene od 1. septembra da bi se pokazale ozbiljnost vladavine prava.

"Mislim da bi trebalo da budemo više u dijalogu sa srpskom zajednicom na Kosovu da bismo pokazali da je cilj primena zakona, a ne neke druge politike. Dakle, budimo što mirniji sa tamošnjom srpskom zajednicom ili pokušajmo, jer znamo da je problem instrumentalizacija tamošnjih stanovnika koja je napravila jaz između zajednice i centralne vlasti“, naglašava Arifi, dodajući da je koordinacija sa SAD za konačno rešenje dijaloga jedino dugoročno rešenje za trajni mir.

Politikolog Ognjen Gogić očekuje da će Amerikanci izvršiti pritisak i na Beograd i na Prištinu da se postigne neka vrsta dogovora na predstojećem sastanku u Briselu na najvišem nivou, isto onako kako su izvršili pritisak krajem prošlog meseca kojom se zaustavila kriza na severu Kosova.

Gogić smatrada Amerikancima ne odgovara destabilizacija prilika na Balkanu i ne odgovara im da se napravi haos na severu Kosva, jer bi to onda otvorilo prostor Rusima da tamo mešetare.

“Situacija je ipak vrlo napeta zato što je prištinska strana pristala da odloži primenu mera za mesec dana, ali nijedna strana nije pokazala spremnost da promeni svoje pozicije. Obe strane su i dalje veoma radikalne, posebno u izjava koje daju, i to je verbalna eskalacija koja se odvija. Premijer Kurti i predsednik Vučić se čak trude da nadmaše jedan drugog u ekstremnošću svojih izjava”, kaže Gogić.

Politikolog Gogić u jednoj nedavnoj izjavi predsednika Vučića vidi prostor za kompromis, koji je napravio razliku između srpskih ličnih karata građane Srbije i srpskih ličnih karata koje imaju građani Kosova. On je, dodaje Gogić, otprilike rekao da bi bilo prihvatljivo da se deklaracioni ulazno-izlazni dokument, koji Vlada Kosova uvodi kao reciprocitet Srbiji, mogao primenjivati samo na građane Srbije, a ne i na građane Kosova koji još uvek nemaju kosovska dokumenta.

“Na severu Kosova postoji jedan broj ljudi koji zapravo nema kosovske lične karte a ima srpske lične karte, te postoji jedan broj ljudi iz Srbije koji živi na Kosovu zato što je u braku sa nekim s Kosova, a oni jako teško dolaze do kosovskih dokumenata zbog međusobnog nepriznavanja venčanih listova”, objašnjava Gogić.

Kada je reč o meri preregistracije ilegalnih tablica sa oznakama gradova Kosova koje izdaje Srbija na RKS tablice, Gogić podseća da je to obaveza koju je srpska strana preuzela u Briselu u više navrata. On dodaje da su Srbi južno od reke Ibar te tablice promenili još pre 11 godina, ali nisu oni koji žive na severu.

“Vlada Kosova je nedavno ukinula i carinu i administrativne takse za preregistraciju vozila, što je Srbima najviše smetalo, tako da je manje više iscrpljen prostora za kompromis. Jedino bi kompromis mogao biti da se ta preregistracija malo odloži dok se ne spuste tenzije”, smatra Gogić.

On ne očekuje da bi konačni sporazum o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije uskoro mogao biti postignut. Dodaje da su evropske integracije Srbiji bile glavni motiv za postizanje sporazuma, a integracije su odavno u zastoju, pa više ne postoji motiv za Beograd i odugovlači se taj proces. S druge strane, Gogić ističe da je premijer Kosova Albin Kurti promenio pristup dijalogu, tako što raznim merama želi da isprovocira neko pomeranje u dijalogu.

Upravo radi smanjenja tenzija između dve zemlje, dan uoči sastanka u Briselu posredstvom EU, Kurt i Vučić će u sredu, 17. avgusta, imati odvojene sastanke i sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom.